gora

gòra ž <V gȍro, G mn górā>

DEFINICIJA

1. planina, ob. srednje visine [Zagrebačka gora]

2. svaki šumovit kraj

FRAZEOLOGIJA

gora od čovjeka čovjek vrlo snažne građe, vrlo snažan, stasit;

i gora zelena zaključna stalna veza riječi bez doslovnog značenja koja odražava povoljan, optimističan stav prema onome što je upravo rečeno [nas dvoje i gora zelena nas dvoje i nitko nam drugi nije više potreban (da bismo bili zadovoljni, da bismo obavili sve poslove itd.); ubacim suđe i uključim struju i gora zelena i sve u redu, i nema problema, i baš me briga, i ne može biti bolje];

krsti vuka, a vuk u goru ima ljudi koji se ne mogu pripitomiti, uvijek ostaju isti;

naše gore list onaj koji je iz naših krajeva;

što se bijeli u gori zelenoj (početne riječi narodne pjesme »Hasanaginica«) (ob. u šali ili vedrijem raspoloženju) kad se što ističe bjelinom (sijeda kosa, bijela košulja i sl.)

ONOMASTIKA

Gòran m. os. ime (narodno); isto: Gòrānko; Gòrana ž. os. ime; isto: Gòrānka; hip.: Góga

pr. (od imena ili češće etnici; v. i gȍre): Goràjšćān (Zagorje), Gòran, Gòrānčić, Gòranin, Goránović (130, Slavonija, Prigorje), Gòravica (Dubrovnik), Górec, Gȍrec, Gȍrek, Gorénac (Slatina), Gorénak (100, Banovina), Gorȅnc, Gorénec (Zagreb), Gorénjāk (Bjelovar), Gòricaj, Gòričan (140, Krapina, Prigorje), Goričánac (Virovitica), Goričánec (590, Međimurje), Goríčkī (1050, Zagorje, Prigorje, Međimurje), Gorínjac (Kostajnica), Gòrjan (Zaprešić, Buje), Gorjánac (Slavonija), Gorjànc, Gorjánec (Zagreb), Gornìčec, Górnik (130, Zagreb, Pokuplje), Gòrskī (150, Zagorje), Gòrščak (Karlovac) itd.

top. (često u oronimiji; naselja): Gòra (30 naselja kojima je u imenu gora), Goránec (Zagreb, Ivanec), Gòrani (Delnice), Gòrica (11 naselja), Gorínci, Pȍdgora (Stubica, Makarska, Dubrovnik, Klanjec, Krapina, Delnice), Podgòrāč (Našice), Slȁvagora (Zagreb), Vȉnagora (Pregrada), Vȑgorac, Zȁgora (Krapina)

ETIMOLOGIJA

prasl. i stsl. gora (rus. gorá, polj. gora), lit. giria: šuma ← ie. *g^werH- (skr. giri-: šuma, alb. gur: kamen)