heautontimorumen

heautontimorùmēn m <G heautontimoruména>

DEFINICIJA

psih. onaj koji sam sebe muči, koji se izjeda (od mržnje, jala i sl.), koji sebi nanosi fizičku bol (npr. bičevanjem, lakšim ranjavanjem i sl.); samomučitelj

ETIMOLOGIJA

lat. Heautontimorumenos, naslov komedije rimskog književnika Terencija, grč. heautón: samoga sebe + timōría: kazna, osveta