što


što
štȍ <G čèga, D L čèmu, A štȍ, I čȋm/číme>
DEFINICIJA
1. upitna riječ za a. zam. (upitna) nepoznate stvari, pojave ili pojmove [što je to?]; šta b. pril. odnosna zamjenica uzrok i cilj u zn. zašto [što tako postupaš?]
2. zam. (odnosna) <+ ga/ju> odnosi se na a. spomenutu ili poznatu imenicu u zn. onaj koji, ona koja [čovjek što dobro radi; onaj što je mlađi od sestre] b. odnosi se na cijelu rečenicu u zn. a to, ali to [nagovaraše ga da plati, što nije prihvatio]
3. zam. (neodređena) a. u zn. nešto [reci što] b. uz odrične glagole u zn. ništa [nemam što izgubiti]
4. pril. a. u zn. koliko, kako mnogo [pjeva što ga grlo nosi] b. u zn. ukoliko [što prije to bolje] c. u zn. nešto, malo, makar malo [da mi je naći što para]
5. vezn. a. (vremenski) uz imenicu koja označava vrijeme ili mjeru vremena u zn. otkad, ima što, prošlo je od i sl. [pet dana što ne vidim] b. (uzročni) u zn. jer [zadovoljan sam što sve ide po planu] c. (usporedni) u zn. kao [nitko nije tako dobar što on]
6. rastavni korelativ što... što u zn. ili... ili, bilo... bilo, dijelom... dijelom [svijet je bježao što pod mletačku vlast, što u gornje strane], usp. šta
7. u raznim kontekstima, ob. u uskličnim rečenicama izriče jak intenzitet ili visok stupanj svojstva, radnje, želje itd. [što se on dao u filozofiranje! (kad tko neočekivano mnogo govori kao da filozofira); što godine učine od čovjeka!; što mi se jede jako sam gladan, pri odličnom sam apetitu, ima želju za jelom; što mi se pije; što mi se ne da... nemam ni najmanje volje za što ili za čim]
8. lingv. riječ koja u upitnom značenju daje naziv štokavskom narječju
FRAZEOLOGIJA
A[i]. naime što (šta)[/i] u okviru već izrečenog teksta najavljuje neko objašnjenje onog o čemu se je prije govorilo [ (Tu padaju velike riječi.) Naime što: radi se o velikom novcu];
pa što (onda ako) uvodna sekvencija rečenice u zn. da ono što slijedi neće imati značenja, neće utjecati na ishod i sl.;
što će meni tko nitko mi nije potreban, mogu sam;
što ćeš, što ćete tu se ne može ništa učiniti, promijeniti, tako je to;
što ćeš da ti kažem u dijaloškoj situaciji na neko pitanje ili nakon opisivanja čega u zn. to je teško opisati, tu se nema što reći (kad je ono o čemu se govori loše, kad ne pruža mnogo nade u poboljšanje, kad nema mnogo smisla razgovarati);
što kažu što se kaže;
što možeš, što se tu može;
(eh) što nije, (eh) što ne bi itd. iron. na riječi sugovornika dovodi se u sumnju ono što sugovornik kaže ili što on navodi kao riječi onoga tko nije prisutan;
što on zna o tome (u dijaloškoj situaciji ili u izlaganju u supr. rečenici iza ali) on ništa ne zna o tome, malo vrijedi što on zna;
što rekli uzgredno objašnjenje podataka ili misli o kojima se govori, kao što je običaj da se kaže, kao što mnogi govore;
što ti je (netko, nešto)! kao uzrečica pri isticanju osobina (nježnosti, vrijednosti, stručnosti, sposobnosti i sl.) dobrih ili loših u zn. znao sam da je takav, i ovaj put se potvrđuje da je tako;
[i]B. bilo što bilo[/i] ma što da se dogodilo;
da je što, da je bar što da bar ima neku vrijednost, da bar nešto vrijedi, (u dijaloškoj situaciji na riječi sugovornika ili u svojem izlaganju) u zn. da nešto ne vrijedi mnogo [toliko molbi i gnjavaže oko toga, a da je bar što = da je bar nešto];
daj što daš pristajem na najnižu cijenu, bescjenje;
govorio što govorio bez obzira na to što kažeš;
ma što bilo što, što bilo;
ne zna se što je što ne razabire se, ne vidi se dobro, ne mogu se razlikovati sastavni dijelovi;
nije ne znam što, v. znati ;
ni za što na svijetu nipošto ne pristajem, nema te cijene za koju bih pristao na to;
ono što se stavi (opis i sporazum s onim tko zna na što se misli kad se ne može imenovati predmet koji nema imena ili mu se ne zna ime, npr. razni umeci, dodaci, igle koje se provlače itd.) = ono što se umetne, = ono što se pritisne i sl.;
pa što (onda)? završna sekvencija iskaza u zn. da što ne mijenja činjenično stanje, da nema velike važnosti, da sve ostaje isto unatoč onome što je rečeno;
što (šta)... (da)... (uz ponovljenu riječ u zn. da odluka bez odustajanja ne poznaje cijenu) = što bude da bude [ (to ću ostvariti) što košta (da) košta];
što bi bilo, što bi imalo biti (u dijaloškoj situaciji na pitanje »ima li što (nova)« i sl.) nema ništa, nema ničega;
što bilo bilo što, nešto, ne birajući, makar koliko;
što bolje, što više, što prije kako je najbolje moguće, koliko se više može, kako je najprije moguće;
što ću gdje ću našao sam se u nezgodnoj situaciji u kojoj mi nije lako odlučiti, nemoćan sam u ovim okolnostima;
što ću mu ja, što mu ja mogu kako je tako je, ja tu ništa ne mogu, nemam mogućnosti da to izmijenim;
što da ne bi (h) (u dijaloškoj situaciji na pitanje da li bi što radio ili učinio) bi (h), kako ne bi (h), zašto da ne bi (h);
što ga nema = kakvoga nema, kakav ne postoji, s kojim se nitko ne može uporediti [to je čovjek što ga nema];
što (sam, smo itd.) ga + perfekt glagola podrazumijeva da se dodaje ili misli uz »onaj, ona itd.« kao nešto već viđeno ili poznato [čovjek što smo ga sreli = onaj kojega smo sreli];
što gore to bolje = nek bude gušća čorba, usp. čorba ;
što ja (tu) mogu ja tu ništa ne mogu, nisam mjerodavan, nije u mojoj kompetenciji, nemoćan sam, nije u mojoj moći da izmijenim činjenice;
što ja znam ne znam, otkud da znam, nije mi poznato;
(e) što (ti) je (+ imenica u nominativu) iron. pejor. (u dijaloškoj situaciji ili kao zaključak da nešto ne vrijedi mnogo, da pokazuje nedosljednost i sl.) [ (e) što (ti) je veliki učenjak — jučer je tvrdio jedno, danas drugo];
što je (čega) koliko god ima, dokle obaseže, dokle se proteže [što je pametnih ljudi, što je zemlje naše];
što je da je makar što bilo, bez obzira nato što je;
što je ovo (u čuđenju) ovo još nisam vidio, iznenađen sam, čudim se ovome;
što (mu) je tu (mu) je ne može se ništa izmijeniti, kasno je za ikakvu promjenu, sad se više ništa ne može učiniti (moramo biti zadovoljni, moglo je i gore);
što mi se... (jede itd.) jako mi se... (jede itd.);
što mi se ne da! nisam ni najmanje raspoložen za što, nemam volje;
što (ti) misliš?, v. misliti ;
što mu je što se s njim događa, je li normalan, je li pri sebi;
što sad do toga je došlo da se ne može znati kako dalje;
što sam ja kriv ja nisam kriv, nije moja krivnja;
što se može tako stoji stvar, ne može se ništa izmijeniti;
što si + prid. radni (+ glagolsko vrijeme) + ponovljeno u zn. da je radnja završena, da se ne može nastaviti ili ponavljati ono što se dogodilo ili što će se kao završeno dogoditi [što si napravio, napravio si; Gotovo je: što je bilo bilo je; što ćeš uhvatiti, uhvatit ćeš];
što s tim 1. (kao pitanje) (pa) što onda, ništa zato, ne smeta, ne mijenja na stvari, svejedno (je), ne igra nikakvu ulogu, nema važnosti 2. (u istom zn. kao dio rečenice) [Malo se je stanje popravilo, ali što s tim, kad nema volje] 3. (pitanje koje ne traži odgovora) u zn. to ne pomaže, ničemu ne služi, ništa ne vrijedi [dao mi je neka kliješta, ali što (ću) s tim], usp. šta;
(i) što sve ne (nakon spominjanja više pojedinosti ili nabrajanja mnogo koječega, koješta, svašta) [ljudi su radili, gradili i što sve ne];
što ti bi kako si to mogao učiniti, jesi li bio pri sebi, kako ti se to moglo dogoditi;
što ti je tu ti je (što je tu je) riječi kojima se sabire iskustvo onoga što je urađeno uglavnom prema kontekstu da nije najgore ili da se s time treba suočiti;
što zna što je otkud on može znati, nije to za njega [što zna prostak što je ponašanje]
ETIMOLOGIJA
prasl. i stsl. čьto (rus. čto, polj. co) ← ie. *kwi- (lat. quid, grč. tí)

Hrvatski jezični portal. 2014.

  • Sto:lo — Stó:lō Frau Die Stó:lō (gelegentlich auch Stó:lô oder Staulo) sind eine der First Nations am Fraser River in British Columbia. Zu ihnen gehören 19 verschiedene Gruppen, mit insgesamt rund 4.800 Angehörigen (August 2008). Sie sprechen Halkomelem,… …   Deutsch Wikipedia

  • Stó:lo — Stó:lō Frau Die Stó:lō (gelegentlich auch Stó:lô oder Staulo) sind eine der First Nations am Fraser River in British Columbia. Zu ihnen gehören 19 verschiedene Gruppen, mit insgesamt rund 4.800 Angehörigen (August 2008). Sie sprechen Halkomelem,… …   Deutsch Wikipedia

  • Stó:lô — Stó:lō Frau Die Stó:lō (gelegentlich auch Stó:lô oder Staulo) sind eine der First Nations am Fraser River in British Columbia. Zu ihnen gehören 19 verschiedene Gruppen, mit insgesamt rund 4.800 Angehörigen (August 2008). Sie sprechen Halkomelem,… …   Deutsch Wikipedia

  • Stó:lō — Frau Die Stó:lō (gelegentlich auch Stó:lô oder Staulo) sind eine der First Nations am Fraser River in British Columbia. Zu ihnen gehören 19 verschiedene Gruppen, mit insgesamt rund 4.800 Angehörigen (August 2009). Sie sprechen Halkomelem, eine… …   Deutsch Wikipedia

  • štȍ — 〈G čèga, D L čèmu, A štȍ, I čîm/číme〉 1. {{001f}}zam. a. {{001f}}(upitna) nepoznate stvari, pojave ili pojmove [∼ je to?]; šta b. {{001f}}(odnosna) (+ ga/ju) odnosi se na spomenutu ili poznatu imenicu u zn. onaj koji, ona koja [čovjek ∼ dobro… …   Veliki rječnik hrvatskoga jezika

  • Sto AG — Unternehmensform Aktiengesellschaft Gründung 1962 (KG), 1988 (AG) Unternehmenssitz …   Deutsch Wikipedia

  • Sto — Aktiengesellschaft Rechtsform Aktiengesellschaft ISIN DE0007274136 Gründung …   Deutsch Wikipedia

  • Stöð 2 — Nombre público Stöð 2 Programación Generalista Propietario 365 miðlar País Islandia Inicio de transmisione …   Wikipedia Español

  • sto — sto·mat·ic; sto·mi·at·i·dae; sto·mi·on; sto·mi·um; sto·mo·chord; sto·mo·dae·al; sto·mo·dae·um; sto·moi·sia; …   English syllables

  • Stöð 2 — Senderlogo Allgemeine Informationen Empfang: A …   Deutsch Wikipedia