uzmoći

ùzmoći (Ø) svrš. <prez. ùzmognēm, pril. pr. ùzmogāvši, prid. rad. ùzmogao>

DEFINICIJA

biti u mogućnosti (oblik glagola koji dopunu ima u prethodnom tekstu) [[i]A: Hoćeš li mi doći popraviti onaj ormar? B: Ako uzmognem.[/i] a. ako budem mogao popraviti b. (kad budem mogao doći) ako mognem], usp. moći

ETIMOLOGIJA

uz- + v. moć, moći