čudo


čudo
čȕdo [b] (I)[/b] sr <N mn -a/čudèsa, G čȗdā/čudésā>
DEFINICIJA
1. bibl. pojava ili čin u kojem se vidi djelo Boga mimo prirodnih zakona
2. nešto što se događa mimo očekivanja, predviđenog toka ili prirodnih zakona
3. razg. neobrazložen postupak ili čin
SINTAGMA
sedam svjetskih čuda, v. sedam
FRAZEOLOGIJA
biti na sto čudā biti u velikoj neprilici, naći se pred mnogim teško rješivim zadacima; imati mnoge dileme;
čudnog mi čuda to nije ništa čudno;
čudo božje nešto neobično;
čudo nad čudima veliko čudo, sasvim neočekivano;
čudom se čuditi;
naći se u čudu naći se u neprilici, naći se u problemima koji traže mnoga spretna rješenja, iznenaditi se u najvećoj mjeri onim što se dogodilo ili čulo [kad mi je to rekao našao sam se u čudu];
nekim čudom na neobičan, tajanstven način;
(to je) osmo čudo iron. nešto već viđeno što se pokušalo prikazati neobičnim;
praviti (izvoditi, činiti) čudesa 1. činiti sve moguće da bi se postigao cilj 2. biti sposoban izvesti sjajne stvari, ono što drugi ne može 3. praviti velike probleme na neznatan povod, pretjerano se uzrujavati, osjećati uvrijeđenim i reagirati bučno i pretjerano;
pukim čudom protiv svih očekivanja;
svako čudo za tri dana nakon nekog vremena sve postaje obično;
trista čuda mnogo čudnih stvari ili događaja;
vjerovati u čudo nadati se iznenadnom obratu na dobro;
za divno čudo protivno našem očekivanju;
zinuti od čuda jako se iznenaditi, začuditi
ETIMOLOGIJA
prasl. i stsl. čudo (rus. čúdo, polj. cud) ← ie. *kewdos (grč. kŷdos)

Hrvatski jezični portal. 2014.

  • cudo — {{/stl 13}}{{stl 8}}rz. n I, Mc. cudzie; lm D. cudodów, zwykle w lp {{/stl 8}}{{stl 7}} z podziwem, rzadziej ironicznie o czymś albo kimś zachwycająco pięknym, wspaniałym, nadzwyczajnym : {{/stl 7}}{{stl 10}}Mówię ci, dziewczyna cudo. To cudo, a… …   Langenscheidt Polski wyjaśnień

  • čudo — čȕdo [b] (II)[/b] pril. DEFINICIJA razg. vrlo mnogo [čudo ljudi] ETIMOLOGIJA vidi čudo [b] (I)[/b] …   Hrvatski jezični portal

  • Cudo — (röm. Ant.), militärische Kopfbedeckung, aus Thierhäuten, Pelz, Filz u. dgl. verfertigt …   Pierer's Universal-Lexikon

  • CUDO — Graece πῖλος, utrumque significat, et galerum seu pileum, et pedule: quemadmodum et Cucullus, quod ex Graeco κόκκυς i. e. galea vel gaierus, ortum videtur, Nomen ei a cudendo, i. e. feriendo et fundendo; udo tamen pro cudone, de pedulibus dictum …   Hofmann J. Lexicon universale

  • cudo — s. m. Nome vulgar na África Ocidental do antílope (Strepsiceros kudu) a que também dão o nome de condoma e ungiri …   Dicionário da Língua Portuguesa

  • cudô — s. m. [Botânica] Planta medicinal da antiga Índia Portuguesa …   Dicionário da Língua Portuguesa

  • čúdo — a stil. ésa s (ū, ẹ̑) 1. nenavaden, izreden dogodek ali naključje: tedaj se je zgodilo čudo, da so se oblaki razmaknili; želim si to čudo, da bi začel delati; o njem pripovedujejo razna čuda / ekspr. pravo čudo bo, če bo kaj ujel / ekspr., v… …   Slovar slovenskega knjižnega jezika

  • cudo — n III, Ms. cudzie; lm D. cudodów częściej w lp «o osobie, rzeczy, zjawisku niepospolicie pięknym, nadzwyczajnym (niekiedy żartobliwie)» Suknia prawdziwe cudo. Ta dziewczyna to cudo. Pokaż to swoje cudo! …   Słownik języka polskiego

  • čudo... — 1 prvi del zloženk nanašajoč se na čudo s: čudodelen, čudotvoren 2 prvi del zloženk, kakor čudokrasen, čudolep ipd., gl. čudo prisl …   Slovar slovenskega knjižnega jezika

  • cudo — Coś pięknego, atrakcyjnego, niezwykłego, lub godnego podziwu Eng. Anything beautiful, attractive, extraordinary, admirable …   Słownik Polskiego slangu